Deca se najbolje razvijaju u periodu od 1.do 7. godine. U tom periodu svaki roditelj ima dovoljno vremena da se priseti svog detinjstva, greši i sazna nešto novo, što mu može olakšati izazove u roditeljstvu. Međutim i dalje nam izgleda da su nečija deca bolje vaspitana, a da se neki roditelji bolje snalaze u ulozi roditelja.
Ko su dečiji prvi učitelji?
Dečiji prvi i najvažniji učitelji su one osobe sa kojima dete ima prve kontakte. Najčešće su to roditelji. Uloga roditelja podrazumeva da preuzmeš odgovornost za svoje postupke, kako bi se dete pravilno razvijalo, a ti gradio odnos sa njim.
“Dobar odnos sa detetom će vam značiti tokom celog života, ali će detetu pomoći da prepozna dobre odnose i gradi ih sa drugim ljudima. Zato je tako važan.”
Postoje dobri i manje dobri učitelji, i koliko god vama kao roditeljima zvučalo nepravedno, i jedni i drugi su potrebni detetu da bi grešilo i naučilo. Hajde da ukratko vidimo od koga to sve dete danas uči.
Dobri učitelji:
Roditelji – oni koji su imali dobro vaspitanje kao i oni koji su spremni da se menjaju i uče o svom detetu.
Medicinske sestre vaspitači, diplomirani vaspitači, učitelji – Osobe koje su učile o deci i dečijem razvoju.
Okolina – bilo da je to rodbina, ljudi koje povremeno viđate ili ljudi u prolazu…deca pokazuju želju da od svakog nauče po nešto.
Deca – I vršnjaci i deca različitog uzrasta su oni od kojih deca vrlo rado uče. Ovo iskustvo je veoma korisno, jer se deca susreću sa osobama koje su iste/slične kao oni.
Zabavni programi – Postoji još uvek program na televizoru i internetu, koji može biti koristan i od koga dete može da uči. Kako su deca, uslovi i roditelji drugačijeg shvatanja, ostavljam vam slobodu izbora da sami odlučite šta i koliko ćete dopustiti svom detetu. Dobri programi su oni koji su razumljivi, koje dete ohrabruju da komunicira, da se pristojno ponaša ali i dalje kao dete. Oni su vid odmora ili zabave.
Zaprati Igre bez telefona na Instagramu.
Postoje naravno i oni manje dobri učitelji. Zašto kažem “manje dobri”? Zato što treba da odustanemo od toga da ćemo u svakom trenutku moći da kontolišemo dete i okolinu. Naravno svako se trudi da dete neizlaže nepotrebnim stresnim situacijama. Nije dobro kada to ode u sasvim pogrešnu stranu prezaštićavanja. Na taj način sprečamo detetov razvoj. Neke situacije nećete moći da sprečite ali uvek ih možete detetu objasniti u skladu sa uzrastom. Tim situacijama pristupite što objektivnije ( sagledajte situaciju iz više uglova).
Manje dobri učitelji su:
Sve odrasle osobe koje ne žele da menjaju svoje stavove u korist pravilnog dečijeg i ličnog razvoja. Pre nego što naučimo decu moramo sami naučiti ko smo, šta želimo postići i čemu želimo da naučimo decu. Ovo ne znači da nećemo grešiti, ali moramo prvo upoznati sebe, dete kao i način na koji deca komuniciraju i uče. Greške se najčešće mogu ispraviti a vi ih iskoristite da iz njih učite ( i dete i vi).
Osim roditelja postoje još najboljih učitelja za decu, a to su knjige i životinje. Ukoliko i sami pristupimo pozitivno knjigama, deca će želeti da saznaju i uče iz knjiga. Najbolje bi bilo da pokažete deci, da niko ne zna odgovore na sva pitanja, ali ih uvek možete pronaći u knjigama.
Sa druge strane životinje su neko ko je blizak dečijem svetu, stoga su one veoma česti likovi u dečijim pričama.
U knjizi Priče iz šume, opisane su situacije sa kojima se svako dete susreće: Ljutnja, verovanje svakom, laganje, trema, odvajanje od roditelja… Te situacije su prikazane jednostavno kroz doživljaje lisice, laneta, zeca, ježa, dabra… Deca će kroz slušanje ovakvih priča, moći da razumeju i uče o osećanjima. Naravno sva ta osećanja će doživeti i sami, ali vi bi trebalo da im pričate što više možete.
I sama još uvek učim o sebi iz iskustva, knjiga ali i iz dečijih knjiga. 😉
