RAZVOJ DETETA
Knjiga je za sve koji žele da deci pruže srećnije detinjstvo, da im pokažu kojih smo se mi igara igrali, da iskoriste detetov rani razvoj od 1.do 7. godine, da razvijaju dečije sposobnosti i veštine kod kuće i jačaju odnos roditelj- dete.
Ako imaš dete od 1.do 7.godine, a želiš da budeš prisutan u njegovom životu od malena ova knjiga je za tebe.
Dobićeš potrebno znanje o igrama ( dečije igre u kući i dečije igre napolju) koje utiču na rani i pravilan razvoj tvog deteta kod kuće.
Potpuno je nevažno da li imaš dete od 1, 2 ili 3 godine.
Da li si čitala knjige o dečijem razvoju ili nemaš toliko saznanja o deci. Ovo su sve izgovori koji nas koče, jer nas ne vode do toga da pratimo naše dete koje nam instiktivno pokazuje kako da se igramo sa njim. Treba da krenemo sada, da radimo na tome šta želimo da postignemo za svoju porodicu. Pomoći ću ti da kroz igru razumeš svoje dete, promeniš vaš odnos i povežeš se sa njim, jer je upravo to razlog zbog kojeg sam ja kreirala svoj posao, umesto da se ophodim prema deci sa nepoštovanjem.
• Koje igre voli tvoje dete i zašto.
• U kojim igrama uživaš ti.
• U kojim igrama osećaš povezanost sa detetom.
• Koje aktivnosti podstiču dete da razvija samostalnost, maštu i kreativnost.
• Kako da organizuješ igre koje su dobre za dečiji razvoj ali moraš reći jasna pravila. (igra za decu, igre za bebe, igre za decu napolju, igre za decu u kuci, igre za dvoje u kuci, igre za malu decu).
• Koje igre treba podržati iako su nama možda branili.
• Koje igračke koje imaš kod kuće podstiču razvoj govora i matematičkih sposobnosti.
• aktivnostima iz našeg detinjstva koje su podsticale nas da sami rešavamo dosadu.
• igrama u kojima je dobro da se igra samostalno i sa tobom.
• Koje su igre koje može da izvodi dete od 1. godine (edukativne igre za decu predškolskog uzrasta).
Moja knjiga je u elektronskoj formi jer su moji pratioci vaspitači, učitelji, bake, tetke i roditelji koje žele da čitaju knjigu u svom domu, kada imaju svoje vreme ili im dete spava i žive u različitim državama. Knjiga sadrži tekstove o igrama, igračkama i razvoju dece koji su pomogli mnogim roditeljima da iskoriste igru i razviju pravilan odnos roditelj – dete.
Sigurna sam da želiš da saznaš o tome odakle mi ovo znanje o deci i dečijem razvoju, i da li je tebi potrebno.
Učiteljski fakultet, višegodišnji rad kao dadilja gde sam uvidela koje su to poteškoće sa kojima se roditelji i deca susreću, literature o porodici i deci (Jesper Jul, Marija Montesori), Montesori kurs i Ntc predavanja za roditelje su kreirali moje znanje koje delim kroz igre i tekstove.
• Sigurnost u ulozi roditelja
• Znanje i sposobnost kojim igrama podstiču dečiji pravilan razvoj
• Konkretno objašnjenje šta treba da nam bude najvažnije u ranom razvoju i kako sam ja postupala u različitim situacijama.
• Znanje o igrama i igračkama koje stimulišu rani razvoj mozga.
• Podršku da nisu same u vaspitanju dece
• Organizovanje kvalitetnog vremena provedenog sa predškolcem.
• Saznanje da i oni uče o deci, da su oni prvi i najvažniji učitelji dece, i da mogu biti dobri roditelji.
• Žele da saznaju više o igrama koje utiču na pravilan dečiji razvoj.
• Ulažu novac u znanje kojim mogu rešiti roditeljske dileme.
• Rade na sebi.
• Isfrustrirani su informacijama da su oni krivi za svako dečije ponašanje.
• Mišljenja su da nemaju dovoljno vremena i znanja da se igraju sa decom.
• Stručna lica ih ne razumeju i ne žele da im pomognu.
• U strahu su da će uraditi nešto što će ostaviti traume detetu.
• Znaju da ne trebaju da daju detetu telefon, ali ne znaju šta mogu da urade.
• Žele da provedu kvalitetno vreme sa decom ali i da imaju vreme za sebe.
Deca se pravilno razvijaju u pokretu. Koristeći mobilni telefon, oni sede u neprirodnom položaju, gledaju i koriste sadržaj za koji njihove oči, mozak i telo nisu pripremljeni.
OSOBINE DETETA
Knjiga je za sve one koji žele da se povežu sa decom , grade dobar odnos sa njima, pokažu razumevanje za dečiji razvoj i jačaju odnos odrasla osoba – dete. Ako imaš ili radiš sa decom od 2. do 7. godine, a želiš da im pomogneš u smirenju i opuštanju ova knjiga je za tebe. Dobićeš znanje kako rešiti situacije u kojima je potrebno da se i odrasli i deca opuste, na prihvatljiv način – kroz igru. Ako imaš ili radiš sa decom od 2. do 7. godine, a želiš da im pomogneš u smirenju i opuštanju ova knjiga je za tebe. Dobićeš znanje kako rešiti situacije u kojima je potrebno da se i odrasli i deca opuste, na prihvatljiv način – kroz igru.
Potpuno je nevažno da li si roditelj, vaspitač, dadilja ili član porodice – baka, tetka, čak i svekrva 🙂
Da li si vaspitana da se smiriš vikom ili kaznom. Da li si pokušala da na taj način vaspitaš i svoju decu. Ukoliko čitaš ovaj tekst to znači da si spremna da promeniš ono što ti stvara nelagodu u ponašanju prema detetu i postigneš bliskost sa detetom. Možeš da kreneš sada sa novim ponašanjem prema detetu, punim poštovanja njegove ličnosti. Pomoći ću ti da kroz igru razumeš ponašanje deteta, promeniš vaš odnos i povežeš se sa njim.
- Koje su najbolje igre za opuštanje i smirenje dece ( sadrži i igre za decu u vrtiću).
- U kojim igrama se opuštaš i ti.
- U kojim igrama osećaš da se razumeš sa detetom.
- U kojim aktivnostima dete razume da treba da se smiri i opusti.
- Kako da razumete različita ponašanja dece: Agresiju, nasilje, porodični odnos između brata i sestre, strah…
- Kako se ponašati prema deci kada im je potrebno da se smire, čak iako si ti drugačije vaspitana.
- Zašto je bitno da naučiš da razumeš emocije ( i tvoje i dečije)
- Zašto je bitno da poštuješ dete ako želiš da ga naučiš da i ono poštuje tebe.
- Koliko je bitno da naučiš da se smirite, opustite i povezujete kao porodica.
- Kao i igre u kojima to postižeš.
- Kako vaspitati dete danas?
Moja knjiga je elektronska, jer su moji pratioci roditelji, vaspitači, učitelji, dadilje, tetke koje žele da čitaju knjigu u svom domu, kada imaju svoje vreme ili im dete spava i žive u različitim državama. Knjiga sadrži savete i igre o smirivanju, opuštanju i povezivanju odrasle osobe sa decom , koji su pomogli mnogim odraslima da razumeju sebe i dete.
Sigurna sam da želiš da saznaš o tome odakle mi ovo znanje o deci i dečijem razvoju, i da li je tebi potrebno.
Učiteljski fakultet, višegodišnji rad kao dadilja gde sam uvidela koje su to poteškoće sa kojima se roditelji i deca susreću, literature o porodici i deci (Jesper Jul, Marija Montesori), Montesori kurs i Ntc predavanja za roditelje su kreirali moje znanje koje delim kroz igre i tekstove.
Sigurnost u ulozi roditelja.
Znanje i sposobnost u kojim aktivnostima razvijate emocionalnu inteligenciju.
Razumevanje dečijeg neprihvatljivog ponašanja (agresiju, bes, nasilje, porodični odnos brata/sestre i seste…).
Podrška u najizazovnijem delu roditeljstva.
Organizovanje kvalitetnog vremena provedenog sa detetom.
Saznanje da ukoliko želimo da dobro vaspitamo dete, moramo i mi da se menjamo.
- Shvatanje da svaki roditelj koji je spreman da radi na razvoju emocionalne inteligencije to može i da uradi.
“Šta znači reč pripitomiti?”/ “To je nešto što su mnogi davno zaboravili”, reče lisica “To znači stvoriti veze…”. “Kako misliš stvoriti veze?” “Naravno”, rekla je lisica. Ti si za mene samo mali dečačić sličan stotinama hiljada drugih dečaka. Ti meni nisi potreban. Čak ni ja tebi nisam potrebna. Ja sam za tebe samo lisica slična stotinama hiljada drugih lisica. Međutim, ukoliko me pripitomiš, bićemo preko potrebni jedno drugom. Ti ćeš meni biti jedini na svetu, a i ja ću za tebe biti jedina na svetu.” Mali Princ, Antoan de Sent Egziperi
Žele da pomognu deci i sebi da se opuste i smire.
Ulažu novac u znanje kojim mogu rešiti svoje dileme i poboljšati život u porodici.
Rade na sebi.
Umorni su od saveta drugih ljudi.
Osećaju krivicu da nisu dovoljno dobri roditelji.
Mišljenja su da decu ne bi trebalo da “dresiramo” već da ih razumemo.
Nemaju dovoljno pouzdanih stručnih osoba koji bi mogli da im pomognu.
Imaju strah da ne urade ili kažu nešto pogrešno detetu.
Znaju da ne treba da viču na dete ali ne znaju šta mogu da urade.
Cilj roditeljstva ne bi trebalo da nam deca budu pametna ili srećna. Glavni cilj treba da nam bude da pomognemo deci da se pravilno razviju, da ih naučimo da je u redu da osećamo, kako da ispoljimo svoja osećanja i potrebe bez da ugrožavamo ljude oko sebe i da se povežemo sa decom. To će nam mnogo koristiti u doba puberteta, ali i u svakom dobu života.
Da li ovakav pristup ima neku manu?
Ukoliko ne odbacimo razmišljanje da su odrasli uvek u pravu i da deca nemaju prava dokle god smo mi “moćniji” od njih ima.
Ali ako dozvolite sebi da radite onako kako osećate, da prihvatite svoja i dečija osećanja i učite i menjate se zajedno, svoj odnos možete jačati i graditi pozitivan odnos roditelj-dete za ceo život. A to nema cenu.
O MENI
Diplomirani vaspitač i autor sajta “igre bez telefona”
Sticajem okolnosti nakon završenog Učiteljskog fakulteta umesto u vrtić ulazim u domove. Radeći kao dadilja primetila sam da nije samo bitna igra, iako o njoj pišem, veoma je bitan odnos roditelja i dece u porodici.
Osim odnosa u porodici, veoma je važna i sredina u kojoj dete odrasta: selo, grad, more ili planina. Ne možemo birati gde ćemo odgajati decu ali možemo prilagoditi okolinu, i iskoristiti najbolje što možemo za dečiji pravilan razvoj.
Tu dolazimo do pojma: igre za bebe, igre za decu, igre u vrtiću ili igre u školi. Iako se zadnjih godina povećalo interesovanje za organizovanje dečijih igara ( kao u vrtiću, školi ili na tretmanu logopeda, defektologa…) to nije uvek dobro raditi.
Roditelj može organizovati po neku igru, ali detetu treba ponuditi i izbor da samo smišlja igre i razvija maštu.
Detetu takođe treba dopustiti dosadu, iako je neprijatna. Kada mu dopustimo ovo osećanje a okolina i predmeti oko njega su prilagođeni, tada počinje pravi razvoj – razvoj samostalne igre.
Ukoliko stalno mi smišljamo deci zabavu, veoma često to vodi ka tome da je roditelj iscrpljen i da zapostavlja svoje potrebe.
Jedna od negativnih strana smišljanja igara je upravo i to da roditelji (iz najbolje namere) postavljaju deci pogrešnu dijagnozu. Pa tako sve češće čujem da je dete hiperaktivno ili da ima poremećaj pažnje. Ovo može da utvrdi samo stručno lice, dok deca mogu biti ili prestimulisana ili im mi pogrešno pristupamo ( npr. Kada su deci potrebne mirnije igre mi im nudimo brže igre i tako ih dodatno iscrpimo).
Što se tiče same igre za predškolsku decu ona treba da bude slična kao i igre iz našeg detinjstva ( igre loptom, vijačom, penjanje na drvo, klikeri, školice, igre prirodnim materijalima…)
Blog je zamišljen da ponudim roditeljima igre koje mogu deca igrati kod kuće ( igre za razvoj fine motorike, kako razvijati samostalnost, igre za razvoj kreativnosti, igre za razvoj krupne motorike i igre za razvoj govora), igre u dvoje, igre sa vršnjacima kao i igre u vrtiću.
U radu kao dadilja je krenulo moje istraživanje. Sve emocije i svi proživljeni trenuci mog detinjstva, su se udružili da pomognem roditeljima da najbolje što mogu vaspitaju decu kod kuće.Počinjem da iščitavam literature i da pratim radove profesora, porodičnih terapeuta, vaspitača, roditelja… Posećujem Montesori i Ntc seminare, vebinare, slušam, posmatram roditelje i decu i primenjujem u praksi stečeno znanje trudeći se da razumem i poštujem ulogu roditelja, dete i njegov rani razvoj.
Moj rad je podrška mamama da se igraju sa decom, da se ne igraju onda kada im ne prija, da nauče da žive sa decom u okolnostima u kojima su trenutno i da provode kvalitetno vreme sa svojim predškolcima.
NAJČEŠĆE POSTAVLJENA PITANJA
Igre bez telefona su igre iz našeg detinjstva, igre koje sam naučila na Učiteljskom fakultetu a koje prate pravilan dečiji razvoj i igre koje godinama skupljam iz različitih literatura ( za smirenje, za razvoj pažnje…) Volela bih da na mom blogu pronađete igru i savet koji su potrebni lično vama i vašoj deci. Igre su za uzrast od godinu dana do 7. godine.
Svesni smo da igara za decu ima puno i da ih nije teško pronaći na svim društvenim mrežama, ali sam zapazila da su to pretežno igre gde roditelji prave nešto deci, i za to je potrebno dosta vremena, materijala i ne utiče na razvoj deteta u tolikoj meri, u kojoj utiče da se dete zaigra samo, igra sa roditeljima i sa bratom/sestrom.
Ono što se jeste promenilo je ubrzani razvoj tehnologije, previše informacija, pojačan strah roditelja koji ispoljavaju prezaštićavanjem, komunikacija sa decom i nepostavljanje granica u vaspitanju.
Deca su uvek deca, i dečiji razvoj ima jedan sporiji ritam koji ne može da isprati ove promene, koje su veoma štetne po psihofizički razvoj deteta.
Uglavnom da. Na ubrzani razvoj tehnologije ne, ali kada i kako ćemo ponuditi deci tu istu tehnologiju možemo i to je važna odluka savremenog roditeljstva.
Na sve ostalo možemo da utičemo. Roditelji treba da preuzmu odgovornost za okolinu u kojoj odrasta dete, da se informišu na koji način uče deca, upoznaju svoje dete, da mu pruže ljubav i sigurnost ali da ga ne prezaštićuju od prirodnog razvoja, da uključe dete u svakodnevne aktivnosti, pomognu mu da uči o sebi i okolini, uči saradnji ali i postavlja zdrave granice koje su neophodne za bezbednost dece i u kojima može neometano da se razvija.
U vaspitanju nije bitan vremenski period koliko je bitno da roditelji stvarno budu prisutni kada su sa decom: da ih vide, čuju, razumeju, upoznaju i u skladu sa tim uče o sebi i okolini.
Roditeljstvo nije prirodno kako se pre mislilo. Roditelji danas treba da se informišu kako deca uče, kako ih upoznati, treba da znaju neke informacije o dečijem razvoju jer sve to vodi ka poštovanju deteta i njegovog razvoja. Na ovaj način i dete samo uči da poštuje sebe, i roditelja. Nema poštovanja bez razumevanja. Vaspitanje pre se zapravo oslanjalo na strah, a to nije vaspitanje o kojem ja pišem.
Roditelji ne treba da budu vaspitači i mogu da nauče ono što je njihovoj porodici izazovno u vaspitanju. Najvažnije u vaspitanju je da znaš da će se greške događati, da prepoznaš šta nije dobro iz tvog detinjstva i da shvatiš da je vaspitanje proces koji se odvija mnogo godina. Za razliku od ranog razvoja gde dete uči kroz igru, u vaspitanju nam je najvažnije da gradimo odnos i poverenje i da se povezujemo sa detetom. Kada se povežemo sa detetom onda nam igra nije toliko opterećujuća već uživamo u crtanju, čitanju knjiga, igranju uz muziku…
Mnogo ljubavi, sigurnost, ohrabrenje, podrška igri i razvoju bez telefona, ali i potrebe roditelja, razvoj emocionalne inteligencije, razvoj samostalnosti dece, poziv na saradnju i postavljanje zdravih granica.
UTISCI
